Ono što je si­gur­no, ako sli­čni po­da­ci pos­to­je u in­sti­tu­ci­ja­ma BiH, te­ško da su obje­di­nje­ni na je­dnom mjes­tu, po­put pre­gle­da ko­jeg nu­di naj­no­vi­ji iz­vje­štaj ame­ri­čke taj­ne slu­žbe.

Za­si­gur­no je­dan od naj­zna­čaj­ni­jih po­da­ta­ka, sa­drža­nih u iz­vje­šta­ju je pre­ci­zan broj sta­no­vni­ka ko­ji pre­ma po­da­ci­ma CIA-e ži­ve u BiH. Ta­ko je u BiH u ju­lu 2008. go­di­ne ži­vje­lo 4.590.310 sta­no­vni­ka. Ovaj po­da­tak još je in­te­re­san­tni­ji ka­da se zna da pre­ma zva­ni­čnim pro­cje­na­ma drža­vne Agen­ci­je za sta­tis­ti­ku, u BiH ži­vi tek oko 3,8 mi­li­ona sta­no­vni­ka.

Te­ško se odlu­či­ti da li vje­ro­va­ti pro­cje­na­ma slu­žbe­nih in­sti­tu­ci­ja BiH ili je­dne od naj­bo­lje or­ga­ni­zi­ra­nih taj­nih slu­žbi na svi­je­tu. Jer, kre­di­bi­li­tet ovog po­dat­ka CIA-e do­da­tno pot­vrđu­je i niz dru­gih i vi­še ne­go pre­ci­znih in­for­ma­ci­ja ko­je se o BiH mo­gu pro­či­ta­ti u nje­nom naj­no­vi­jem iz­vje­šta­ju o BiH.

Ko­li­ko ži­vi­mo

Ta­ko se CIA ne za­us­tav­lja na pu­kom bro­ju gra­đa­na ko­ji ži­ve u BiH, već nu­di i niz in­for­ma­ci­ja o stru­ktu­ri sta­no­vniš­tva ko­je se te­ško mo­gu pro­na­ći sa­bra­ne na je­dnom mjes­tu u bi­lo ko­jem sli­čnom iz­vje­šta­ju do­ma­ćih in­sti­tu­ci­ja. Pre­ma CIA-inim in­for­ma­ci­ja­ma, naj­ve­ći dio po­pu­la­ci­je BiH otpa­da na gra­đa­ne u do­bu od 15 do 64 go­di­ne, njih čak 70,6 pos­to. Dje­ce do 14 go­di­na u BiH ima oko 14,7 pos­to ko­li­ko izno­si i pro­ce­nat sta­ri­jih od 65 go­di­na.

No, po­da­ci o stru­ktu­ri sta­no­vniš­tva ne sta­ju ni tu: u iz­vje­šta­ju na­vo­di da je pro­sje­čna sta­rost gra­đa­na u BiH 39,4 go­di­ne. Za­ni­mlji­vo je da su že­ne u BiH u pro­sje­ku sta­ri­je od mu­ška­ra­ca za dvi­je go­di­ne. Pro­sjek kod mu­ška­ra­ca je 38,2 go­di­ne dok je kod že­na 40,5 go­di­na.

Pro­sje­čna oče­ki­va­na ži­vo­tna dob že­na je 82 go­di­ne, dok mu­škar­ci u pro­sje­ku ži­ve 74 go­di­ne.

Vje­ro­va­tno će mno­gi od njih us­pje­ti do­ži­vje­ti no­vi po­pis sta­no­vniš­tva u BiH, ko­ji će pru­ži­ti ko­na­čnu pot­vrdu ta­čnos­ti po­da­ta­ka ko­ji su o BiH pri­ku­pi­li ame­ri­čki taj­ni agen­ti.

HIV-om 900 za­ra­že­nih

Pre­ma po­da­ci­ma CIA-e u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni tre­nu­tno oko 900 lju­di ži­vi sa vi­ru­som HIV/ AIDS-a, dok je do 2003. go­di­ne u BiH od ove bo­les­ti umrlo oko sto­ti­nu za­ra­že­nih.

Na­ci­ja i re­li­gi­ja

Za­ni­mlji­vo je da se u iz­vje­šta­ju na­vo­de ve­oma pre­ci­zni po­da­ci o re­li­gij­skoj i etni­čkoj stru­ktu­ri sta­no­vniš­tva BiH. Ta­ko je naj­vi­še Boš­nja­ka, 48 pos­to. Pro­ce­nat Srba u po­pu­la­ci­ji BiH je 37,1 pos­to, dok je Hrva­ta 14,3 pos­to. Pre­ma ovom iz­vje­šta­ju os­ta­lih u BiH ima sve­ga oko 0,6 pos­to. Po­da­ci o re­li­gij­skoj pri­pa­dnos­ti dos­ta se ra­zli­ku­ju i uka­zu­ju da etni­čki kri­te­rij baš i ne mo­že strik­tno da se ve­že uz pri­pa­dnost ne­koj od re­li­gi­ja. Mu­sli­ma­na je oko 40 pos­to, pra­vo­sla­va­ca 31 pos­to, ka­to­li­ka 15 pos­to dok je pro­ce­nat ate­is­ta i pri­pa­dni­ka dru­gih kon­fe­si­ja 14 pos­to.

Ži­vi­mo od uslu­ga

U iz­vje­šta­ju CIA-e na­vo­di se i niz po­da­ta­ka o eko­nom­skoj si­tu­aci­ji u BiH. Ana­li­ti­ča­ri ove or­ga­ni­za­ci­je upo­zo­ra­va­ju da su dva naj­ve­ća pro­ble­ma sa ko­jim se su­oča­va bh. eko­no­mi­ja ve­li­ka ne­za­po­sle­nost i ogro­mni trgo­vin­ski de­fi­cit. Sto­pa ne­za­po­sle­nos­ti u BiH je oko 45 pos­to. Me­đu­tim pro­cje­ne CIA-e su da se ova sto­pa tre­ba uze­ti sa re­zer­vom, jer naj­ma­nje 30 pos­to zva­ni­čno ne­za­po­sle­nih, ra­di na crno. Od uku­pnog sta­no­vniš­tva, pro­cje­nju­je se da ja ra­dno spo­so­bno oko 1,1 mi­li­on lju­di. Bru­to druš­tve­ni proi­zvod pro­cje­njen je na oko 14,7 mi­li­jar­di do­la­ra, dok GDP po gla­vi sta­no­vni­ka izno­si oko 7.000 do­la­ra. Naj­ve­ći dio GDP-a os­tva­ru­je se od pru­ža­nja ra­zli­či­tih uslu­ga, čak 66 pos­to. Po­ljo­pri­vre­da u GDP-u učes­tvu­je sa 10,2 pos­to, dok je udio in­dus­tri­je oko 23,9 pos­to.

Vi­šak i uvoz

Dos­ta in­te­re­san­tni po­da­ci u iz­vje­šta­ju na­vo­de se i o proi­zvo­dnji elek­tri­čne ener­gi­je. Ta­ko se u BiH proi­zvo­di 12,2 mi­li­jar­de ki­lo­vat sa­ti stru­je, dok je po­troš­nja 8,2 mi­li­jar­de ki­lo­vat sa­ti. No, una­toč oči­tom vi­šku, u BiH se uvo­zi oko 2,1 mi­li­jar­di ki­lo­vat sa­ti, dok je izvoz oko 3,5 mi­li­jar­de ki­lo­vat sa­ti elek­tri­čne ener­gi­je.

Ne­ma naf­te

Pre­ma po­da­ci­ma CIA-e, u BiH ne­ma pot­vrđe­nih na­la­zi­šta naf­te i pri­ro­dnog ga­sa.

Kas­ka­mo za re­gi­onom

Broj fik­snih te­le­fon­skih li­ni­ja u BiH je 989.000 dok je broj mo­bi­te­la 1,8 mi­li­ona. Me­đu­tim u iz­vje­šta­ju se na­gla­ša­va da te­le­ko­mu­ni­ka­ci­oni se­ktor u BiH tre­ba mo­der­ni­za­ci­ju, te da je ni­vo uslu­ga ko­ji se pru­ža­ju, na­ro­či­to, u ur­ba­nim di­je­lo­vi­ma, zna­tno ispod pro­sje­ka ka­kav ima­ju dru­ge ze­mlje biv­še Ju­go­sla­vi­je. Is­ti­če se da je broj mo­bi­te­la dos­ti­gao sto­pu od 22 na 100 sta­no­vni­ka, dok je si­tu­aci­ja kod fik­sne te­le­fo­ni­je oko 20 na sto­ti­nu sta­no­vni­ka. Broj ko­ri­sni­ka in­ter­ne­ta ne­što ma­lo je ni­ži od je­dnog mi­li­ona.

Po­la ma­ka­da­ma

Pre­ma CIA-i, BiH ima čak 28 aero­dro­ma, od ko­jih osam ima­ju asfal­ti­ra­ne pis­te. Uku­pna du­ži­na pru­ga je 608 ki­lo­me­ta­ra, dok je mre­ža ces­ta du­ga 21 hi­lja­du ki­lo­me­ta­ra od če­ga je sa­mo po­lo­vi­na asfal­ti­ra­na.

He­ro­in i ko­rup­ci­ja

Od opa­snos­ti sa ko­jim se Bo­sna i Her­ce­go­vi­na su­sre­će, CIA-a na­gla­ša­va pro­blem ras­ta tran­zi­ta kri­ju­mča­re­nja he­ro­ina u za­pa­dnu Evro­pu, dok je u dos­ta ma­njoj mje­ri pri­su­tan šverc ma­ri­hu­ane. Po­se­bno se upo­zo­ra­va na či­nje­ni­cu da je BiH i da­lje ja­ko osje­tlji­va i ra­nji­va na akti­vnos­ti pra­nja nov­ca, pri­je sve­ga zbog ne­sre­đe­nos­ti u eko­no­mi­ji, sla­bim po­li­cij­skim stru­ktu­ra­ma, te pri­sus­tvu ko­rup­ci­je.

Sa­mo ze­mljo­tres

Ra­zor­ni ze­mljo­tre­si je­di­na su pri­ro­dna ka­tas­tro­fa ko­ja pri­je­ti Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, sma­tra­ju oba­vje­štaj­ci CIA-e.